Publikacije

Produktivnost naučne zajednice u Srbiji

Više od polovine od 69.400 radova objavljenih u poslednjih dvadeset godina u Srbiji došlo je sa Univerziteta u Beogradu.

Prosečna godišnja stopa rasta broja publikacija u Srbiji u poslednjih dvadeset godina bila je oko 15%. Iako je ovaj rast znatno veći od prosečne stope globalnog rasta za isti period (oko 4%), snažni rast u Srbiji prvenstveno je uzrokovan niskom polaznom tačkom. Ratovi, politička i ekonomska izolacija tokom devedesetih dramatično su smanjili naučnu produktivnost. Godine 2002, plate, kategorizacije i merenje učinka istraživača vezani su za broj radova objavljenih u stranim časopisima, što je, zajedno sa ekonomskim oporavkom i povećanjem broja online časopisa, dovelo do naglog povećanja stope objavljivanja. U periodu od 2012. godine nadalje došlo je do značajnog usporavanja rasta broja publikacija. Sama migracija ne može objasniti ovo usporavanje. Dalja analiza ovog trenda je izvan delokruga ove studije, ali problem ostaje i treba ga istražiti.

Sledeća dva grafika predstavljaju trendove objavljivanja radova u različitim disciplinama na UB i UNS. Kategorije su određene algoritmom Microsoft Academic. Uključili smo deset kategorija: devet najvećih i desetu, nazvanu „Ostalo“, koja uključuje sve discipline koje već nisu uključene u grafikon. Medicina (klinička medicina i biomedicinska istraživanja) i hemija su najveće i najbrže rastuće naučne oblasti u Srbiji. Broj objavljenih radova iz inženjerstva (izuzev računarstva) i matematike stagnira ili opada.

Razlike u veličinama između naučnih oblasti nisu jedinstvene za Srbiju. Godišnje, biomedicinske nauke proizvedu 10x više publikacija od matematike. Priroda istraživanja u ovim naukama može objasniti ove razlike. Biologija, fizika i biomedicinske nauke imaju najveći broj autora po radu, dok matematika ima najmanje. Jedna studija je našla da je 66% matematičkih radova napisano od strane jednog autora, dok u biomedicinskim naukama taj procenat iznosi 21%. Biomedicinska istraživanja često se sastoje od velikih grupa naučnika, dok teorijsko istraživanje prevashodno rade pojedinci. Štaviše, neki autori sugerišu da je jedan citat iz matematike jednak sa 5 citata iz inženjerstva, 19 citata iz fizike i 78 citata iz biologije. Autor te studije je, pogađate, matematičar. Bez obzira na razlike u veličinama disciplina, koje su očekivane, pad broja radova u oblastima inženjerstva i matematike su zabrinjavajući i treba se pozabaviti njima. U nastavku možete da istražite relativnu veličinu naučnih disciplina na srpskim državnim univerzitetima.